Šta je vršnjačko nasilje?
Vršnjačko nasilje je neželjeno, agresivno ponašanje među decom školskog uzrasta koje se vremenom ponavlja ili ima potencijal da se ponavlja. Ono uključuje postupke poput pretnji, ogovaranja, fizičkih ili verbalnih napada i namernog isključivanja nekoga iz grupe.
Postoji četiri tipa vršnjačkog nasilja:
- Verbalno nasilje – izgovaranje ili pisanje okrutnih izjava.
- Socijalno nasilje – činjenje štete nečijoj reputaciji ili odnosima.
- Fizičko nasilje – povređivanje tela ili stvari osobe.
- “Cyber” nasilje – nasilje koje se odvija uz korišćenje elektronske tehnologije putem društvenih mreža, SMS poruka, četa i internet sajtova.
Zašto deca uopšte vrše nasilje? Motivi mogu biti zaista raznoliki. Neka deca, naročito mlađeg uzrasta, nemaju adekvatan uvid u sopstveno ponašanje. Tako za njih nema određenu težinu rečenica koja podrazumeva ismevanje drugog deteta zbog fizičkih ili materijalnih nedostataka. Starija braća ili sestre, odrasli ljudi kojima se dive ili jednostavno likovi iz akcionih filmova mogu i te kako biti modeli za imitaciju i kreiranje sopstvenog imidža. Koliko roditelja zaista poštuje ograničenje uzrasta koje stoji u uglu svakog filma na domaćim televizijskim programima?
Komunikacija sa vršnjacima je veština koja se uči, tako da je moguće da je deca ne usvoje na adekvatan način. U tom slučaju, ''ko tebe kamenom, ti njega sa dva'' može biti jedini naučeni model komunikacije. U detinjstvu je pripadnost grupi od izuzetne važnosti. Ali ako ste u grupi, onda se morate i ponašati kao njeni članovi. To bi značilo da se pojedina deca i ne bi izolovano tako ponašala ukoliko ih drugovi ne bi nagovarali na nasilje.
Postoje izvesne osobine koje karakterišu svaku od navedenih grupa. Potencijalna žrtva nasilja jeste dete koje je submisivno, defanzivno, introvert sa niskim samopoštovnajem. Ovakvo dete će i na najbezazlenije opaske reagovati plačem, povlačenjem, izolovanjem od društva. Plašljivo, tiho i povučeno dete omiljena je meta onih koji vole da svoju snagu demonstriraju nad drugima, bilo fizičku ili psihičku.
Nepotrebno je naglašavati da bi roditelji morali da imaju uvid u ponašanje i raspoloženje svoje dece. Ukoliko ste primetili da je vaše dete povučenije nego inače, slabo jede, razdražljivo je, loše spava i budi se vrišteći ili mokreći u krevet, krajnje je vreme da porazgovarate šta se dešava sa njim. Jako trzanje na iznenadne zvuke, menjanje maršute odlaska ili vraćanja iz škole, kašnjenje u školu, modrice po telu mogu takođe biti pokazatelji da se nad vašim detetom vrši neki oblik nasilja. Stalne glavobolje, bolovi u stomaku, ukoliko nisu izgovori za pismene vežbe, mogu biti alarmanti signali. Nestanak ličnih stvari i veći zahtevi za džeparac mogu značiti iznuđivanje novca. Naravno, ako isključite mogućnost da je vaš pubertetlija počeo da puši ili konzumira neku psihoaktivnu supstancu.
Коментари
Постави коментар